O projektu

Tanka je linija između patriotizma i mržnje. Dele je samo zločin i strast. Retko gde se ljudi tako strasno i predano kroz mržnju odnose jedni prema drugima, kao na Balkanu. Retko gde su putevi pod izgovorom patriotizma tako predano i kontinuirano popločani kostima i krvlju drugih. Zato što ti Drugi nisu isti kao oni koji u svojim rukama imaju moć oružja i dominacije teritorijom kojom vladaju. Za neke je ovakav put popločan dobrim namerama iz kojih se rađaju nacionalni mitovi i legende, za neke je jednostavno – sinonim za zločine ili genocid, nad onima koji misle, izgledaju ili se krste drugačije. Jer su se našli na pogrešnom mestu u pogrešno vreme, kao višak i smetnja iako su svoji na svome. Ovakvi odnosi među etnosima na Balkanu koji imaju moć dominacije i diskriminacije, iskonski su diskursi o tome da li je ispravno tabanati puteve kostima drugih, ili pokušati racionalno sagledati aspekte takvog krimena kroz katarzu koju nosi kolektivna svest, sećanje i empatija. Koliko je put ka zločinu instinktivan, toliko je put ka katarzi i suočavaju sa nedelima u ime naroda trnovit i težak. Ali je jedini neophodan put spoznaje sopstva. I jedini put ka patriotizmu koji ima iskonski smisao voljenja svog i poštivanja drugog.

Kosovski konflikt u ovom slučaju, vrlo je dubok, kompleksan i prekomplikovan, praćen nizom turbulentnih sukoba kroz istoriju, međusobno se prelamajući kad god bi u nekom trenutku, određena strana imala palicu moći u svojim rukama. Taj ping – pong praćen političkim previranjima doveo je do toga da se nasilje mora rešiti – silom. Zvanom NATO intervencija. Jer je jedna od strana preterala u igri osvete i provokacija. Silom u kojoj su najdeblji kraj izvukli civili obe strane. A istorijska predigra sukoba krvav je flert do vrhunca. Jedna diskriminacija većine nad manjinom proizvela je revanšizam manjine nad većinom koja je opet, nakon NATO intervencije proizvela novi radikalizovani revanšizam preostale većine. Sve u ime patriotizma popločanog kostima onih drugih. U ime naroda. I do sledeće osvete.

Projekat „Paralelne stvarnosti Kosova i Srbije: sećanja na NATO intervenciju“ predstavlja izložbu fotografija i tematski diskurs koji zajednički realizuju udruženja Grain i Kardan iz Beograda, uz podršku Aktivizma civilnog sektora za pomirenje u regionu bivše Jugoslavije – podrška REKOM-u, sa ciljem da se kroz dvadeset i četiri odabrane fotografije autora Miloša Cvetkovića, Imre Saboa i Vuka Brankovića prikažu događaji iz perioda NATO intervencije iz istog / bliskog vremenskog perioda, koji su se paralelno odigravali na Kosovu i Srbiji, ne bi li se otvorila dvostruka, šira perspektiva posetiocima izložbe, sa željom da se utiče na dominantne diskurse u kulturi sećanja u Srbiji i na Kosovu koji su dijametralno suprotni.

U Srbiji, NATO intervencija se smatra nepravednom i nezasluženom, i gotovo da nisu poznata dešavanja na Kosovu u istom periodu. Kao što je slučaj i sa suprotnom stranom. Što proizvodi polarizovane, poludirigovane, nepotpune istine. Ovaj projekat želi da pokaže upravo to, da su se u isto vreme na oba područja dešavala stradanja i patnje civila. Srba i Albanaca. Jer je to jedini put ka iskrenoj katarzi i pomirenju. Izložba fotografija deset (ili više) događaja iz perioda NATO intervencije, biće koncipirana tako da prikažu događaje i stradanja koji su vremenski poklopljeni ili su se desili u što  približnijem periodu. Odabrani događaji će biti prikazani sa po jednom fotografijom sa Kosova i iz Srbije, koje će na izložbi biti postavljene jedna  pored druge. Potpisi fotografija će biti svedeni, sadržati osnovne činjenice, ne i interpretacije.

Ovo je mračna, mučna i teška priča. Teška kao istina… Ali istina o kojoj moramo razgovarati.




Comments are closed.